О УЗРОЦИМА БОЛЕСТИ
Мудрац је рекао, да ако ''ко сагреши пред Творцем својим... пада у руке лекара'' (Сир. 38, 15).
Узроци болести могу бити различити. Они могу бити чисто плотски, очигледни, као, например, пијанство – узрок цирозе јетре или неумереност у храни као извор поремећаја многих система ораганизма итд. ''Болести, које потичу од немарности и неуредности у животу, природно за њима следе'', - пише преподобни Васануфије Велики.
Али постоје и невидљиви узроци болести. Да Свето Писмо није открило, ко би знао да каже: зашто је оболела од губе Марија, сестра Мојсијева; зашто је од исте болести оболео Гијезије, ученик пророка Јелисеја; зашто су болесни били и чак умирали многи од Коринћана, којима је писао апостол Павле?
Писмо нам открива узроке тих болести. Мариија је узроптала на Мојсија, и Бог ју је казнио губом (4 Мој. 12, 10). Гијезије, одавши се среброљубљу, слагао је своме учитељу пророку и за то је био кажњен од Бога истом болешћу, од које се по молитви пророка чудесно исцелио сиријски велможа Неман (2 Цар. 5, 27). Између Коринћана, по сведочењу апостола, многи су били слаби и болесни због тога, што су се недостојно причешћивали Светим Тајнама (1 Кор. 11, 30)
Обично смо ми мало пажљиви према себи и према својим гресима, којима вређамо Бога и навлачимо Његов праведни гнев на себе. Болестима тела Бог хоће или да нас очисти или да нас сачува од болести душе. Због тога, подвргавајући се болести корисно је размислити због каквих греха нам је послата та болест. (Разуме се, овај савет применићемо у случају болести, која се дешава лично нама, а не нашим ближњима, пошто у последњем случају ми лако можемо пасти у тежак грех осуђивања.)
Ево страда моја глава, и болест ми не да мира: није ли због тога што је она била сместиште рђавих мисли и намера а тако се мало бавила благочестивим размишљањем о Богу и о мојим обавезама према Њему?
Ево слабе и склапају се моје очи: није ли због тога што су се оне так често затварале тамо, где је требало да буду отворене, и отварале се тамо где су требале да буду затворене. Није ли због тога што су се оне саблазниле и заслепеле блеском сујете, гледале гордо, презирале убоге и смерне, мало гледале на величанственост и лепоту дела Божијих да би видели у њима нестворену лепоту Створитеља и бескрајну величину Свевишњег Бога?
Ево боли и слабо чује орган слуха: није ли због тога што су моје уши тако често биле незаинтересоване за реч Божију која ме је са свих страна призивала на пут спасења, већ, напротив биле су отворене за речи прелести и обмана, биле су занете чарима сујетног света?
Ево, ослабиле су и дрхте моје руке: није ли због тога што су ретко чиниле добро, а често се пружале ка неправедним делима.
Ево несигурне су и клецају моје ноге, не могу ме носити: није ли због тога што сам се тако често удаљавао од пута заповести Христових и ходао по беспућима греха?
Не страда ли, цело моје тело због тога што је у њему царовао грех који га је поробио својим похотама?
Какви год да су узроци наших болести, они нас увек подсећају на наша сагрешења пред Богом подстичући нас на размишљање да се Њему обратимо са искреним покајањем.
''Од тебе зависи да ли ћеш бити лењ и живети нечисто и падати у болести док не доведеш себе у законито стање. Напротив, покајањем можеш избавити себе од кажњавања болешћу'' – пише преподобни Варсануфије Велики.
Дошавши на смрт болесном цару Језкији, пророк Исаија му је рекао: ''Овако говори Господ: уведи ред у кућу своју јер ћеш умријети и нећеш остати жив.'' (Ис. 38, 1). Чувши овај строги укор пророка, цар се обраћа Богу са молитвом: ''И молећи се Богу... плака Језекија веома. Тада дође ријеч Господња Исаији говорећи: Иди и реци Језекији: овако вели Господ, Бог Давида, оца твојега: чуо сам молитву твоју, и видео сам сузе твоје, ево додаћу ти вијеку петнаест година'' (Ис. 38, 2-5). Тако милосрдни Господ прима молитве упућене од срца испуњеног смирењем и скрушеног због грехова, јер ''Много невоље има праведник, али га од свијех избавља Господ'' (Пс: 33, 19).
Ево још једног случаја када чврста решеност да се прекине са грехом доводи до исцелења од болести.
У време светог Јована Златоуста, једна жена је веома дуго страдала од неизлечиве болести и лекари јој нису могли помоћи. Тада је она замолила мужа да је одведе светитељу, верујући да ће је он исцелити. Муж је испунио молбу жене, одвео је у манастир и оставио је пред капијом, а сам је пошао светитељу. На молбу мужа за исцељење свети Јован Златоуст је одговорио: ''Иди и кажи својој жени нека она остави своју злу нарав, и дели милостињу убогима, да се усрдно моли, да чува себе у уздржању и посту на празнике и радним данима, и тада ће јој Бог подарити исцелење.'' Муж је пренео жени речи светитеља и она је ускликнула: ''Све заповеђено ћу испуњавати до краја овоземаљског живота!'' Муж се вратио натраг и рекао светитељу њено обећање. ''Идите с миром, Бог је већ исцелио твоју жену'', - рекао му је Јован Златоусти. И заиста, муж је изашао и видео своју ћену потпуно здраву.
У Новогорду када је тамо био архиепископ Јона, појавила се куга, народ је масовно умирао, а архиепископ је свима објавио, да је Бог послао ту страшну болест због непокајаних грехова. Народ је на то ускликно да ће се покајати, одслужен је молебан, сви су се заветовали Богу да ће се трудити да не греше више и куга је одједном нестала, више нико није умирао а оболели су оздравили.
---------------------------------
Како се молити за оболеле (I)
Нема коментара:
Постави коментар