Смирен човек има све врлине
Старче, реците нам нешто пре
него што одете.
-
Шта да вам кажем? Толико сам вам већ рекао!
- Реците нам нешто што бисмо могле да примењујемо до
Вашег повратка.
- Е, па када сте већ упорне, да вам кажем... Једна је
врлина – смирење. Али пошто не можете то да схватите, '''ајде, додаћемо још и
љубав. Али зар онај ко има смирење, нема и љубав?
- Старче, ава Исак каже: Шта је со за храну, то је смирење за врлину.
- Дакле, без смирења, врлина није... јестива! Светитељ је
хтео да каже колико је смирење битно за обделавање врлина.
- Старче, на другом месту ава Исак каже да смирење
наступа када човек стекне врлине.
- Можда нешто ниси добро разумела? Ако човек није стекао
смирење, ниједна врлина не може да му се приближи.
- Да , тако је. Смирен човек шири око себе све духовне
мирисе: једноставност, кротост, љубав без граница, доброту, незлобивост,
пожртвованост, послушност, и тако даље. Будући духовно сиромашан, такав човек
има сво духовно богатство. Он је још и побожан и тих, па је зато и у роду са
Преблагословеном Богородицом Маријом, која је имала велико смирење. Иако је у
себе сместила читавог Бога оваплоћеног, није ништа говорила све док христос
није проговорио у својој тридесетој години. Када јој је Анђео донео благу вест,
Она је рекла: Ево слушкиње Господње –
нека ми буде по речи твојој! Није рекла: ''Ја ћу постати мајка Сина
Божијег!''
Пресвета Богородица заузимала је друго место после Свете
Тројице. Радуј се, Ти Која си бог после
Бога, Ти Која си прва после Свете Троице, каже свети Андреј Критски.
Слушкиња, а у исто време Невеста Божија! Девојка и Мајка! Створење Божије и
Мајка Творца! То су велике чудесне тајне које се не могу објаснити, већ се њима
просто – живи!
- Старче, која се иконаПресвете Богородице Вама највише
допада?
- Мени се све Њене иконе свиђају. И само Њено име када
видим негде написано, ја побожно целивам много пута, а срце ми поскакује.
Страшно је на то и да помислиш! Малена девојчица говори: Велича душа моја Господа; и обрадова се дух
мој Богу, Спасу мојему, што погледа на смерност слушкиње своје (Лк. 1,
46-48). У тако мало речи, тако много смисла! Можеш да стекнеш велику корст ако
схватиш смисао ових речи. Мало их је, али су снажне. Будеш ли проникла у њихову
суштину, заволећеш смирење; а ако се смириш, видећеш како Бог долази и од твог
срца ствара витлејемску пећину.
На смиреном човеку почива Дух Божији
- Старче, које врлине треба да има човек, да би га осенила благодат
Божија?
- Смирење је сасвим довољно. Често ме питају: ''Колико
времена је потребно да би се стекла благодат Божија?'' Неки људи могу читавог
живота да живе, тобож, духовним животом, да се подвизавају и томе слично, али
притом да мисле како је то што чине нешто велико, па због тога никада да не
задобију благодат Божију. а неки други, за врло кратак времененски период стичу
благодат, зато што су смирени.
- Када се човек смири, за само један трен божанска
благодат може да га обасја, да га учини анђелом, и да се обрете у Рају. Али ако
се погороди, за само један трен може постати ђаво и обрести се у паклу. Дакле,
ако човек жели, постаће јагње; а ако жели, постаће јаре. Сироти јарићи, и да
желе – не могу да постану јагњад. Али, човеку је Бог дао ту могућност да од
јарета постане јагње, само ако то пожели.
Благодат Божија силази само на смиреног и кротког човека.
На таквом човеку почива Дух Божији. Сети се шта каже пророк Исаија: На кога ћу погледати? На невољнога и на
онога ко је скрушена духа (Ис. 66, 2).
Бог тражи од нас да имамо макар мало смирења, како бисмо
постали његов род, а после се сви Његови дарови на нас изобилно изливају један
за другим. Јер Бог, на неки начин, дугује смиреном човеку велику благодат, и
даје му је на дар, чак и ако сам човек то од Њега не тражи. То је духовни
закон. Не каже ли се у Јеванђељу: Бог се
противи гордима, а смиренима даје благодат (Јак 4,6; 1Петр 5, 5; Види и
Приче 3, 34)?
Тако је то уредио Бог. ''Смирен'' је исто што и ''онај
који има благодат''! Врло смирен човек прима велику благодат од Бога, зато што
смирен човек попут сунђера упија божанску благодат.
Онај ко са смирењем савија главу и прима ударце од својих
ближњих, очишћује се од надувености, по духовној лепоти постаје сличан Анђелу,
па тако пролази кроз уске рајске двери. На Небо се не узлази светским
успињањем, већ духовним сагињањем.
Смирење отвара врата Неба и благодат Божија силази на
човека, док их гордост затвара. Отац Тихон је говорио: Један смирен човек има много више благодати од много људи заједно.
Свако јутро Бог благосиља свет једном руком, али угледавши смиреног човека,
благосиља га обема рукама. Е, дете моје, онај ко има веће смирење, већи је од
свих!''
Све зависи од смиреног настројења. Када човек има смирено
настројење, тада се сасвим природно земља сусреће са Небом. У смирењу су људи
нашли ''дугме''; притисну га, и духовним лифтом љубави узнесу се до трећег Неба (2 Кор 12,2). Можете чути
како неки говоре: ''А зашто Бог тражи од нас да се смиримо?'' Чујеш ти то? Ма,
ако се човек не смири, не може да се смести у Рај, али ни у овом животу он неће
имати мира. Шта је рекао Христос? Научите
се од мене; јер сам ја кротак и смирен срцем, и наћи ћете покој душама својим
(Мт. 11,29).
Једна смирена помисао одмах активира благодат Божију
Дивим се томе како једна смирена помисао у тренутку чини да благодат
Божија почиње да делује. Једанпут ми је у келију дошла нека мачка. Очигледно
је, сирота, појела нешто што јој је сметало, па је тражила помоћ. Извијала се
од бола, поскакивала попут октопода када га ударају... Ожалостио сам се видевши
је у таквом стању, али нисам ништа могао да учиним. Зкрстио сам је, и опет је
закрстио – ништа! А онда сам рекао себи: ''Бре, јадниче, видиш ли своју беду?
Толике године си монах, а ни једној мачки не можеш да помогнеш!'' Чим сам
окривио самог себе, мачка која је до тада била на издисају, одједном је дошла к
себи. Пришла ми је, лизнула ми ноге, и почела радосно да поскакује... Какву
силу има смирење! Зато је и речено: Који
нас се опомену у понижењу нашем (Пс.135, 23).
Приметио сам да од једне смирене помисли човек почиње да
светли, да зрачи. Када човек на себе преузме сву кривицу, на њега се излива
благодат Божија. Прекјуче је долазио један лекар који има пуно деце, и рекао
ми: ''Оче мој, много сам горд, и због те моје городости деца ми се лоше
владају.'' И све то он је рекао пред својом децом! Очи су му биле пуне суза,
али му је лице сијало! Нешто слично сам видео и овде пре пар дана. Неколко
сестара дошло је код мене на разговор. Причали смо о разним стварима, и видео
сам да треба да их попорилчно изгрдим. Једна од њих није није од те грдње
извукла никакву корист; како је дошла, тако је и отишла. Само је наводила туђе
недостатке, подробно – од А до Ш. Видиш, када човек не ради на себи, он има
такав... дар! Једна друга сестра је себе толико притисла, да је заплакала.
Смирила се, али јој је после тога лице сијало! Видите шта чини једна смирена и
скрушена помисао! Истог трена сви недостаци остају по страни, човек се доводи у
ред, лице му блиста. А од једне горде или хулне помисли човек се помрачује.
Једна смирена помисао може у тренутку да уздигне човека
на такву духовну висину, на какву не могу да га уздигну ни вишегодишњи,
натприродни подвизи.
- Старче, ако горд човек призове у ум једну смирену
помисао, да ли ће му помоћи Бог?
- Е, па ако призове у ум једну смирену помисао, онда он
више и није горд, него је смирен и Бог ће му помоћи. Човек је променљив. Час
иде наједну страну, час на другу, у зависности од помисли које има. Горд човек,
призвавши у ум једну смирену помисао стиче тиме корист. А смирен човек,
примивши једну горду помисао, престаје да буде смирен. Неко је у добром
духовном стању? Ако се погорди, напушта га благодат Божија, и он долази у лоше
духовно стање. У лошем је духовном стању јер је, рецимо, нешто погрешио? Ако
схвати свој грех и искрено се покаје, долази смирење и његово стање се мења у
добро, јер смирење доноси благодат Божију. Али, да би смирење постало човеково
стално стање и да би у њему пребивала благодат Божија, потребно је духовно
делање.
Старац Пајсије Светогорац
објављено: 22. авг 2013.
Нема коментара:
Постави коментар