петак, 19. мај 2017.

О псалмима - Певање Псалтира украшава душе, призива анђеле на помоћ, прогони демоне, изгони таму...

Говор учитеља Августина о корисности Псалтира и снази Псалтира:

Певање Псалтира украшава душе, призива анђеле на помоћ, прогони демоне, изгони таму, гради светињу, грешном човеку је лечење ума, спирање греха, слично је милостињи светих, утврђује веру, наду, љубав, просвећује као сунце, чисти као вода, пали као огањ, као јелеј подмашћује, застиђује ђаволе, показује Бога, гаси телесне похоте, уље је милосрђа, коцка весеља, честитост анђела, изгони свирепост и утишава сваки бес, ублажава гнев, трајна је Божија хвала и слично је меду.

То је изабрана песма пред Богом, одгони све грехе, а ствара савез љубави, све прелази, све испуњава, све учи, свима показује, душу велича, уста чисти, срце весели, зида висок стуб, човека просвећује, чула отвара, ништи свако зло и показује савршенство. Ко има разум и љубав његову има, такође и страх и хвалу Божију у срцу свом. Никад не отпада од тога, нити ће молитва његова бити одбачена, већ ће се на крају радовати пред Богом. Он је мир савести и весник мира. Тако Псалми моле за будућност, уздижу садашњост, кају се за прошлост, радују се за добра дела, сећају се радости небеског царства, противе се ђаволским силама, показују светлост истине, стварима су утеха, младима украс, савршено искуство стараца, којима је сам Христос Бог помогао и кроз чија је уста, као пророка научио нас да се пажљиво молимо. Њему нека је част, хвала и величанство, благослов и светлост, премудрост и благодарење, сила и снага, заједно са Богом Оцем и Светим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.

Правило Василија Великог


Нико у другим књигама не слави Бога тако као Псалтир, књига корисна за душу, који слави Бога заједно са анђелима, узноси и пева високим гласом и подражавајући анђеле. Овде се ђаволи куну и прогоне, нагоне на плач и рањавају, за цареве и кнезове и за цео свет моли Бога. Псалтири сами од себе моле Бога више од свих других књига. Ова књига, која се зове Псалтир, слична је великом мору, које никад не оскудева водом, нити се смањује отицањем река и извора, тако се и Псалтир не умањује никад певањем. Псалтир је смело и храбро обраћање Богу за спасење душе, велика је корист у посту, клањању и читању Псалтира. Ако, брате, кажеш немоћан сам и не могу свршавати ово правило, јер сам тело, погледај у ваздух и види како сунце и месец и звезде и дању и ноћу не престају ићи својим путевима испуњавајући Госпдоње заповести. И као огњена створења не једу, не пију нити очекују казне, а боје се Бога и не престају испуњавати Његове заповести. А ти, брате, ако и јеси телесан, од тела и крви, једеш и пијеш, и довољно спаваш. Има неки који устају у поноћ, клањају се и моле Богу, стално раде и за све благодаре своме Творцу. И опет говоре како проста и немоћна природа веоде боји се Бога, не престаје дању и ноћу тећи и натапати и умивати не само људе већи и земљу, животиње и птице, звери и гмизавце, све напаја и на земљу излива. И ти, брате, како о себи не мислиш и о себи не знаш? Богу је све могуће, а човеку није ништа могуће. Зато се храбри и крепи и Бог ће ти помоћи; говори (цар) Давид: поштуј Господа и чувај пут Његов и узвисиће те и наследићеш земљу. Зато немој ни један дан остати да не читаш Псалтир. Ако неки дан не читаш, онда настој да од сутрадан, почевши од почетка не престајеш читати, због своје лењости. Свети апостол Петар каже: један дан нашег живота је као хиљада година и хиљаде година као један дан, али од њих нема никакве користи.

Браћо, све време овог света окреће се као коло. Данас сунце, сутра мрак и киша и снег, данас весеље и свадба, а сутра плач и туга, али ако се сам бринеш о спасењу своје душе, исправићеш што је наређено, научишћеш се заповестима Божијим и отворићеш очи своје да се научиш чудесима закона Господњег.

Када су браћа упитала великог Јована Златоуста: да ли је добро оставити Псалтир, он рече: боље је да сунце остави пут свој, него оставити Псалтир, јер више је користи учити се у псалимима и пажљиво читати Псалтир. Све су, вели, књиге на корист (човеку) и на тугу ђаволу, али ни једна није као Псалтир.

Св. владика Николај Велимировић


Псалтир је јединствена књига своје врсте, и то не само међу библијским књигама него и у свој религиозној књижевности света. То је молитвеник своје врсте, поезија своје врсте, музичка ритмика своје врсте, општење с Богом своје врсте. Но, главно је општење с Богом скроз и скроз, с Богом личним и свемоћним, који све види, све чује, и у свему дејствује, опредељујући судбе људи и народа далековидним плановима, који се сви сустижу и завршују у Христу.

Свети Оци источне и западне цркве, веома су ценили Псалтир, и заповедили да се исти чита и јавно и приватно. Овако пише св. Василије Велики:

„Псалми су тишина душе, дароватељи мира, успокојитељи смутних и бурних помисли; они умекшавају раздражење душе и умеравају неуздржљивост… Из Псалама познајеш величину храбрости, строгост правде, красоту целомудрености, савршенство разумности, узор покајања и сваког добра које год помислиш“.

Дејство Псалтира је сасвим непосредно. Нема човека, који читајући Псалме не осети да се то говори баш о њему лично, решавају загонетке његовог живота, објављују његове тајне и страховања, трзаји, мучења и надања. Нити има друге књиге у свету, која је својом искреношћу и отвореношћу већи утук сваком лицемерству и фарисејству.

Још од апостолских дана Псалтир је ушао у употребу као богослужбена књига. Без њега се не свршава ни једно богослужење у православној цркви. У манастирима се Псалтир прочитава цео у току сваке седмице. Изузетно по Карејском Типику св. Саве у његовој Испосници, Псалтир се прочитава целином сваки Божији дан, ево већ 700 година. Тако је заповедио свети отац Сава да се чини за спасење народа, и тако се држи. Све до у другу половину 19. века учила су деца у посетним школама руским и српским читање Псалтира и Часослова. И било је мање зла у свету.

Као што је познато, први превод Псалтира на црквенословенски језик извршила су света браћа Кирил и Методије, не са јеврејског, него са Септуагинте, што је и боље. Српски превод Ђуре Даничића, мада сјајан по богатству и облицима језика, учињен је са европских превода, те има грешака, које би у неком другом издању требало исправити. Но, наш циљ засад није био да исправљамо ствари, нити чинимо нови превод, но да уједначимо нумерисање Псалам са словенским текстом, и да српски Псалтир поделимо на катизме ради користи новоначалних по манастирима као и богомољног народа, да би с разумевањем могли пратити читање црквеног Псалтира. Уз то смо још хтели да, по први пут до сада, штампамо српски Псалтир у једном укусном и достојном издању, како то и приличи овој светој књизи.

Сви трудбеници око „Свечаника“ сматраће себе довољно награђеним, ако овај Псалтир први пут у оваквом облику и руху донесе српским читаоцима ону духовну светлост, моралну јачину и небесну утеху, коју ово богонадахнуто дело од памтивека доноси народима по васцелом свету.

Св. Василије Велики: Беседа на Псалме


Свако је писмо Богонадахнуто и корисно (2. Тим. 3, 16), и Дух Свети га је написао због тога да бисмо ми људи одабрали исцељење за своју сопствену страст. Књига псалама обухвата оно што је најкорисније у свим осталим књигама. Она је заједничка ризница добрих учења, она зацељује застареле душевне ране, недавно рањеном даје исцељење, васпоставља болесно а неповређено подржава. Искорењује страсти, које у човековом животу на разне начине господаре његовом душом. Дух Свети је знао да је тешко руководити људе ка врлини, јер смо због наше склоности ка наслади, немарни у погледу правог пута.

Псалам је тишина душе и раздавање мира. Он умирује пометеност помисли, умекшава раздражљивост душе и уцеломудрује неуздржање. Псалам је посредник пријатељства, сједињење међу далеким, помирење непријатеља. Псалмопојање нам даје једно од највећих добара, љубав, сједињујући људе у један заједнички хор. Псалам је уточиште од демона, ступање под заштиту ангела.

Псалмопојање празник чини светлим, псалам и камено срце приморава на сузе. Псалам је дело ангела, небеско живљење, духовни тамјан. Њиме се поуке дубље утискују у душу. Из псалама се учимо величини одважности, достојанству целомудрености, савршенству разборитости, начину покајања, мери трпљења и сваком другом добру.

Будући да смо грешили телом када смо давали удове своје да робују греху да бисмо чинили безакоње, телом треба да исповедамо, користећи за опроштај грехова оно исто оруђе, којим смо грешили. Да ли си злословио? Благосиљај! Био си користољубив? Подај! Да ли си се опијао? Пости! Био си горд? Унизи се! Да ли си убио? Претрпи мучеништво! Потребно је најпре да исправиш телесна дела, да би се она извршавала сагласно са речју Божијом, а затим да се узнесеш у духовна созерцања.

Кад у себи умртвљујемо старог човека и кад се из дана у дан обнављамо, појемо нову и онбављујућу песму учења Господњег. Онај пак који стреми ономе што је пред њим, свагда бива нов самоме себи. Тако нов и обновљен човек поје Богу нову песму.

 

ПРИЛИКЕ У КОЈИМА ТРЕБА ЧИТАТИ ПОЈЕДИНЕ ПСАЛМЕ

Св. Арсеније Кападокијски

Поуке св. Арсенија Кападокијског везане за прилике у којима треба читати поједине Псалме, а које је Старац Пајсије Светогорац чувао у свом Псалтиру:
  1. Приликом сађења стабла и лозе да би донели плодове.
  2. Да би Господ просветлио оне који иду на сабор.
  3. Да се зло одагна од људи како не би неправедно мучили своје ближње.
  4. Да Господ исцели осећајне људе који пате од тескобе изазване понашањем каменосрдних људи.
  5. Да Господ исцели очи које су ранили и ударали (озледили) зли људи.
  6. Да ослободи омађијаног човека.
  7. За оне који пострадаше од стрепње изазване застрашивањем и претњама злих људи.
  8. За оне који су претрпели зло од демона или лоших људи.
  9. Да демони престану да застрашују у сну или кроз дневна маштања.
  10. За каменосрдне супружнике који се свађају и разводе (када суров мушкарац или сурова жена неправедно мучи трпељивог супружника).
  11. За обузете махнитошћу и злобом и оне који чине зло људима.
  12. За оне који страдају од (оболеле) јетре.
  13. У случају страха демонског три пута у току три дана узастопно.
  14. Да разбојници промену мишљење и да се врате мирном животу и покајању.
  15. Да се пронађу изгубљени кључеви.
  16. У случају велике клевете три пута током три дана узастопно.
  17. У случају земљотреса, (гнева Божијег) поплаве или грмњавине.
  18. Да се мајке приликом порођаја што лакше разреше од плода.
  19. За (бездетне) супружнике неспособне да рађају да их Господ исцели и да се не разводе.
  20. Да умекша срца богатих и да чине милосрдна дела сиромашнима.
  21. Да Бог спречи пожар како не би изазвао зло.
  22. Да умири Господ недисциплиновану и непослушну децу која жалосте своје родитеље.
  23. Да се отворе врата када су кључеви изгубљени.
  24. За људе којима кушач много завиди непрестано узрокујући њихове неуспехе, како би ови јадиковали.
  25. Кад човек тражи неко добро од Бога, да му га Господ и подари и да му оно не буде на (духовну) штету.
  26. Да Господ заштити народ од непријатељске војске како не би учинила зло људима и опљачкала сељаке.
  27. Да исцели Господ неурастеничне и нерно оболеле.
  28. За оне којима шкоди море и страхују од велике буре.
  29. За оне који су у туђини изложени опасности, међу варварским и неверничким народима, да их Господ сачува те да и оне народе просветли и примири, да и они дођу до богопознања.
  30. Да Господ подари обилну жетву и плодна стабла онда кад временске прилике нису повољне.
  31. Да изгубљени и изнурени путници пронађу пут.
  32. Да Господ покаже истину неправедно заточенима и да буду ослобођени.
  33. За оне који се разлучују са душом, када их у самртном часу муче демони, или у случају када прети непријатељска војска, када прелази границу (земље) и чини зло.
  34. Да Господ ослободи добронамерне и добродушне људе од замки лукавих који угњетавају људе Божије.
  35. Да се у потпуности искорени непријатељство, изазвано прекоревањем или неспоразумом.
  36. За људе тешко рањене насиљем безакоња.
  37. За оне што страдају од зубобоље.
  38. Да унесрећени и одбачени људи пронађу запослење и да престану да тугују.
  39. Да се након што дође до сукоба, врати љубав међу господаре и потчињене.
  40. Да се мајке спасу превременог рађања.
  41. За младе који пате због љубави, када их нечији лик рани и ражалости.
  42. Да се заробљеници ослободе стражара у непријатељском народу.
  43. Да Господ покаже истину посвађаним супружницима и да се измире.
  44. За људе који пате због болести срца или бубрега.
  45. За младиће којима непријатељ из зависти поставља препреке за остварење породице (женидбу).
  46. Да се успокоји радник или слуга када утекне јер га је газда повредио и да нађе службу.
  47. Када се догоде велике катастрофе и разбојиштва варварских банди -гусара – читати 40 дана узастопно.
  48. за све оне који се баве опасним послом.
  49. Да се заблудели људи покају и врате Богу, те да се тако спасу.
  50. Када наши грехови изазову гнев Божији, који нас учи покајању (тј. у случају епидемије болести, умирања људи и угинућа стоке).
  51. Да се покају каменосрдни господари, да постану саосећајни и престану да муче народ.
  52. Да Бог благослови мреже и да се ове испуне рибама.
  53. Да Господ просветли богате који имају много купљених слугу и да их ослободе.
  54. Да се обнови поштовање према презреној породици која је била оклеветана.
  55. За осећајне људе које су духовно повредили њихови ближњи.
  56. а људе који пате од главобоље и велике чамотиње (унинија).
  57. Да се свако добро догоди онима који творе добра дела, и да Господ спречи свако злодејство демона или непријатеља.
  58. За неме, да им Бог подари говор.
  59. Да Господ покаже истину када се (сви) људи узајамно клеветају.
  60. За оне који имају тешкоће на послу, било услед лењости било услед бојажљивости.
  61. Да Господ избави од искушења малодушне људе који нису трпељиви и због тога јадикују.
  62. Да њиве и стабла буду плодоносна када нема довољно воде.
  63. У случају да човека уједе бесан вук или пас (и када му дају да пије освећену водицу).
  64. Да трговци буду благословени како не би обмањивали и оптуживали просте људе.
  65. Да лукави не унесе пометњу у дом и тако унесрећи породицу.
  66. Да се благослове птице (живинарство).
  67. Да се избаве мајке које уз велике тешкоће одржавају бременитост.
  68. У случају елементарних непогода када се реке изливају и односе куће и људе.
  69. За доброћудне људе који и због најмањег повода тугују и падају у очајање, да би их укрепио Бог.
  70. За одбачене људе који су постали мрзовољни због зависти ђаволске, и пали у очајање, да би пронашли милост Божију и Његову помоћ.
  71. Да буде Богом благословена нова летина коју је земљорадник унео у свој дом.
  72. Да се покају људи који чине зло.
  73. Да бзаштити земљораднике који раде на својим њивама, када непријатељи опколе село.
  74. Да се примири сурови господар, како не би мучио ближње, своје потчињене.
  75. За мајку која страхује због свог порођаја, да је Бог ободри и заштити.
  76. Када не постоји разумевање између родитеља и деце, да их просветли Господ, да деца слушају родитеље и да родитељи покажу своју љубав.
  77. Да Бог просветли зајмодавце како своје ближње не би угњетавали због дуга и да им подари сажаљење.
  78. Да Бог сачува село од разбојишта и разарања непријатељске војске.
  79. Да исцели Бог човека када му натекну образи и када га боли читава глава.
  80. Да се Бог побрине за сиромахе који су у оскудици, који пате и тугују због немаштине.
  81. Да људи купују плодове земљорадника како сељаци неби очајавали и туговали.
  82. Да Господ спречи рђаве људе који хоће да почине убиство.
  83. Да Господ подржи свако добро које постоји у кући, стоку и плодове труда (укућана).
  84. Да Бог исцели људе које су озледили разбојници и који страдају од страха.
  85. Да Бог спасе свет када колера почне да обара и убија људе.
  86. Да Бог одржи у животу очеве породица све док имају породичних обавеза.
  87. Да Бог заштити све незаштићене, који страдају због суровости својих ближњих.
  88. Да Бог оснажи болешљиве и слабе људе, како би могли да раде а да се не осећају изнурено и да не јадикују.
  89. Да Бог пошаље кишу у време суше, или када пресуше бунари да би ови дали воду.
  90. Да ђаво буде истеран када се пројави у човеку и када га застрашује.
  91. Да Бог људима подари разборитост како би духовно узнапредовали.
  92. Да Бог сачува лађу када јој запрети снажна бура на мору(четири места на лађи треба покропити освећеном водицом).
  93. Да Бог просветли неспокојне људе који изазивају невоље у народу, стварају пометњу међу људима и муче их нередима и свађама.
  94. Да се супружницима не приближе чини (враxбине) које ће створити недаће и трвења.
  95. Да Бог подари слух глувима.
  96. Да се чини одагнају од људи.
  97. Да Бог очајницима подари утеху и да престану да тугују.
  98. Да Бог благослови и облагодати младе који желе да се посвете Господу.
  99. Да Бог људима подари и испуни побожне жеље.
  100. Да Бог облагодати благочестиве људе.
  101. Да Бог благослови људе који носе висока звања како би свету помогли добротом и разумевањем.
  102. За нормализовање женског циклуса.
  103. Да Бог благослови човеков иметак, да не би оскудевао и јадиковао него да прославља Бога.
  104. Да се људи покају и исповеде своје грехе.
  105. Да Бог просветли људе како не би отступили од пута спасења.
  106. Да Бог разреши женску неплодност.
  107. Да Бог помири непријатеље, и да промену своје рђаво расположење (једни према другим).
  108. Да Бог исцели месечаре (лунатике, сомнабуле) или да помилује лажне сведоке како би се покајали.
  109. Да млађи покажу поштовање према старијима.
  110. Да се покају неправедне судије и да праведно суде народу Божијем.
  111. Да Бог заштити војнике када пођу у битку.
  112. Да Бог благослови сиромашну удовицу, исплати њене дугове и избави је из тамнице.
  113. Да Бог исцели заостале у развоју и монголоидну децу.
  114. Да Бог подари благослов и утеху несрећној, сиромашној деци, да их неби презирала и жалостила деца богатих.
  115. Да Бог исцели страшну страст лажљиваца.
  116. Да породица сачува љубав и једнодушије, како би прослављала Бога.
  117. Да Бог умири сурове непријатеље када окруже земљу и почну да прете и да их одврати од њихових рђавих намера.
  118. Да Господ заустави окрутне непријатеље и да обузда њихова дејства када почну да убијају недужне жене и децу.
  119. Да Господ подари трпељивост и смирење онима који су принуђени да буду уз вероломне и неправедне људе.
  120. Да Бог сачува заробљенике од непријатељских руку, и да им не буде учињено никакво зло док не буду ослобођени (тј. током ропства).
  121. Да Бог исцели људе који страдају од урока.
  122. Да Бог подари светлост слепима и да исцели оболеле очи.
  123. Да Бог сачува човека од змијског уједа.
  124. Да Бог сачува имовину добрих људи од оних злонамерних.
  125. Да Бог исцели људе који пате од непрестане главобоље.
  126. Да се измири посвађана породица.
  127. Да се злоба непријатељска никада не приближи кући и да у породици завлада мир и благослов Божији.
  128. Да Бог исцели људе који страдају од мигрене и главобоље и да помилује каменосрдне и неправедне људе који муче оне доброћудне.
  129. Да Бог подари почетницима храброст и наду како неби имали тешкоћа у својој служби.
  130. Да Бог подари људима покајање, утеху и наду како би се спасли.
  131. Да се Бог смилује свету када усред наших грехова дође до ратова.
  132. Да Бог просветли народ како би се људи примирили и успокојили.
  133. Да Бог сачува људе од сваке опасности.
  134. Да се људи саберу у часу молитве и да се њихови умови сједине са Богом.
  135. Да Бог заштити избеглице када напусте своје куће и побегну, и да их избави од сурових непријатеља.
  136. Да Бог примири човека плаховитог карактера.
  137. Да Бог просветли локалне (градске) старешине и да људи који им упућују молбе наиђу на разумевање.
  138. Да ђаво престане да узнемирује добронамерне људе богохулним помислима.
  139. Да Бог ублажи својеглавост очева породица који муче своје укућане.
  140. Да Бог смекша суровог старешину који злоставља своје ближње.
  141. Да Бог умири побуну која изазива зло.
  142. Да Бог сачува мајку у време њене бременитости да не би побацила.
  143. Да Бог умири побуњени народ да не би дошло до грађанског рата.
  144. Да Господ благослови богоугодна дела људска.
  145. Да Бог заустави крварења у људском телу.
  146. Да Бог исцели претучене људе и онима којима су злобници повредили вилицу.
  147. Да Бог примири дивље звери у планини, како не би учинили зло људима и нанели штету усевима.
  148. Да Господ подари повољно време како би људи имали изобилну жетву и прославили Бога. (Свршетак препорука блаженог Арсенија)
  149. У знак захвалности, благодарности Богу због свих великих добара, због преобиља љубави која нема граница, и због његове дуготрпељивости. (Старчева препорука)
  150. Да Господ подари радост и утеху нашој уцвељеној браћи која су у туђини, као и нашој успаваној браћи, која се налазе у још већој туђини.Амин. (Старчева препорука)
 Извор: Саборна Црква у Београду

Нема коментара:

Постави коментар