Молитвена прослава славе Вождовачке светиње почела је у навечерје празника служењем свечаног празничног бденија у част духовних заштитникâ овог храма, који једини у Богом чуваној Архиепископији београдско-карловачкој за своје заштитнике има равноапостолне и васељенске светитеље - цара Константина и његову свету мајку Јелену. Бденијем је началствовао настојатељ храма протојереј-ставрофор Недељко Марјановић уз саслужење часног ђакона Саше Глишића, хонорарног ђакона при храму Рођења Светог Јована Крститеља на централном гробљу.
На сâм дан празника Светом Архијерејском Литургијом, у име и
по благослову Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, началствовао је
Његово Преосвештенство новоизабрани Епископ источноамерички г Иринеј
(Добријевић), уз саслужење драгог нам госта из Васељенске Патријаршије, Његовог
Преосвештенства Епископа Филоменионског г Илије из Албанске Православне Цркве,
који је својим учешћем увеличао ово свештено сабрање; као и уз саслужење
протопрезвитерâ: Саве Поповића и Владимира Цупаћа, умировљених парохâ
београдских, Миленка Поповића, умировљеног пароха загребачког, Ђорђа Поповића,
пароха Вождовачког; протођакона Ставана Рапајића; часних ђаконâ: Драгана
Танасијевића, Синише Дувњака и Бранислава Кеџића, професора Богословије Светога
Саве у Београду, као и уз прислуживање чтечева Бранислава Илића и Војислава
Луковића.
На овом славском сабрању у славу Божју, а у част храмовних
духовних заштитникâ, једним устима и једним срцем појао је хор при Вождовачком
храму којим диригије мр Бранко Тадић, хонорарни професор Богословије Светога
Саве. Након Еванђелског чтенија, надахнутим речима празничне омилије сабрани
верни лаос Божји поучио је Владика Иринеј, истакавши Васељенски значај Светог
цара Константина и његове свете мајке царице Јелене. На крају своје проповеди,
владика је срдачно честитао храмовну славу свештенству и верном народу
Вождовца.
У наставку свете Литургије је обављен свечани опход око
храма са читањем васкрсних Еванђељâ, са појањем Малог помена уснулим
добротворима, благоукраситељима, свештенослужитељима и парохијанима Вождовачког
храма, као и освећењем славских дарова, колача и кољива испред записа у порти
храма. Настојатељ храма, високопречасни протопрезвитер-ставрофор Недељко
Марјановић, пре свега је заблагодарио Човекољубивом Господу што нас је сабрао
на ово свето сабрање, а потом срдачно заблагодарио и Преосвештеним Епископима
Иринеју и Илији на молитвеној посети и љубави коју имају према Литургијској
заједници која се око свога Господа сабира у Вождовачком храму, прослављајући
Име које је изнад свакога имена. Ово славског сабрање је закључено у пријатној
и радосној атмосфери трпезом хришћанске љубави у парохијској сали Вождовачке
светиње.
* * *
Храм светих равноапостолних цара Константина и Јелене у
београдском насељу Вождовац сазидан је 1911. године на данашњем месту, након
извесног застоја у градњи услед неспоразума око одабира места градње. Нажалост,
храм је у периоду од 1912. до 1919. године
делио судбину свога народа. Био је опљачкан, однесено је једно звоно,
кров је брзо попустио, зидови су се размакли, а мало кубе на средини крова је
утонуло и претило да се сруши.
Година 2011. је златним словима записана у историју овог
храма, јер је тог лета Господњег прослављен Велики јубилеј - први век постојања
храма. Тог дана Евхаристијским сабрањем началствовао је Његова Светост
Патријарх српски Иринеј уз салужење многобројног свештенства, а о значају
Вождовачког храма беседио је протођакон Радомир Ракић: Беседа протођаконаРадомира Ракића о стогодишњици цркве Светих Цара Константина и мајке му Јеленена Вождовцу. Литургијска заједница овог храма, предвођена својим пастирима,
живи активним литургијским животом. На недељним и празничним богослужењима први
редови испуњени су дечицом која се редовно причешћују Светим Тајнама и на тај
начин духовно узрастају. Духовни
покровитељ Вождовачког храма, цар Константин Велики, рођен је 274. године у
нехришћанској породици. Још за живота добио је назив РАВНОАПОСТОЛНИ. Много пута
му се јављао сâм Господ и излазио му је у сусрет у његовим молитвама. Пред
борбу са Максенцијем, по старом предању, на небу му се указао сјајан крст као знак
победе. Издао је едикт (закон) у Милану 313. године којим је престао дотадашњи
прогон хришћана. Након победе над Византијом саградио је диван престони град,
назвавши га Константинопољ (Цариград).
Његова света мајка Јелена је својим великим делима прославила
Господа. У Јерусалиму је пронашла Часни Крст који су незнабошци бацили изван града и засули смећем; подигла
је многе храмове, од којих треба напоменути: храм над пећином Рождества
Христова у Витлејему, храм на месту Вазнесења Христова на Маслинској гори; храм
на месту Успења Пресвете Богородице у
Гетсиманији и још 18. храмова.
Пронашавши Часни Крст и ископавши га, света Јелена га стави
на једног мртваца, јер управо тада је пролазила једна посмртна поворка, те он
васкрсну на очиглед свих присутних. Од тог дана Православна Црква празнује тај
догађај 14. септембра као Крстовдан. Многи незнабошци исповедаше хришћанску
веру, а Часни Крст би стављен у сребрни ковчег ради чувања и поклоњења –
Благословом Његове Светости Патријарха српског г Германа, честица Часног Крста
Господњег од 1959. године налази се у Вождовачком храму, из кога својом силом
штити све житеље Београда. Ова света угодница Божја упокојила се у Господу 327. године у 80.
години живота.
Свети цар Константин, благочестив и дарежљив, поживео је још
10 година од упокојења своје мајке, те се и он престави Богу 337. године у 65.
години живота. Његово свето тело је пренето у Цариград и сахрањено, по његовом
завештању, у цркви Светих Апостола у Цариграду. И данас, после толико година,
Свети равноапостолни Цар живи бесконачним животом у вечном Царству Христовом,
помажући многима који ишту од њега и Јединога Бога помоћ и заштиту.
Бранислав
Илић, студент
Православног богословског Факултета
у Београду
Извор: СПЦ
Нема коментара:
Постави коментар