***
Један старац - подвижник по имену Хризостом, који је још увек жив и који се преко четрдесет година подвизавао у катунакијској пустињи, казивао ми је следеће:
„Имао сам духовног брата по имену В. У свему се подвизавао, а посебно у блаженом подвигу послушања. У часу кад је издахнуо, његово лице је заблистало. Касније су ме обавестили да је, тачно у часу кад се овај монах упокојио, ђавоимана жена у једном манастиру изван Атине рекла: 'У овом тренутку видим једног послушника из Катунакије који пролази митарства. Крунисан је црвеном траком на којој пише: 'Ангео осмог еона.'”
***
На дан 13. новембра 1985. године, посетио сам каливију
Светог Јована Хризостома у скиту манастира Кутлумуша, где се подвизавао мој
љубљени брат, старац Мојсије. Посетио сам га да бисмо заједно прославили
празник.
Догодило се да је на тај свети дан благословеног помена златословесног светитеља вршен и помен незаборавном старцу Јовану о којем се, кад је остарио, бринуло братство манастира Кутлумуша. Блажени старац, који се упокојио кад му је било деведесет и пет година, данима пре своје смрти предсказивао је следеће: „Желим да умрем на празник Св. Јована Хризостома (Златоустог), као што је умро и мој старац.” Тако се уистину и догодило.
***
Хаџи-Георгије се приближио крају свог овоземаљског живота у
Константинопољу. Међутим, крај се истовремено приближавао и његовом духовном
брату, оцу Неофиту, у Кавсокаливији. Отац Неофит је био благословен и врлински
старчић. Једног дана био је обузет иступљењем. Кад је дошао себи, старац је
рекао:
„Сад сам био у Константинопољу, са Хаџи-Георгијем.”
„Шта нам доносиш одатле”, упитали су га остали.
„Ево, доносим вам кољиво.”
„А шта ти је рекао Хаџи-Георгије?”
„Рекао ми је: 'За три дана доћи ћу по тебе.'”
И заиста, три дана након упокојења Хаџи-Георгија (17. децембра 1886. године), односно 20. децембра, отац Неофит је мирно предао душу а да уопште није боловао.
Извор: Старечник
Нема коментара:
Постави коментар